Вратимо старе називе месеци у колодар – сећање на душу нашег народа

Док гледамо календар односно колодар, ретко се запитамо зашто називи месеци звуче тако туђински. Јануар, фебруар, март… Ове речи нису одраз нашег језика, већ су наслеђе римске културе која је свој печат оставила широм Европе. Али, да ли је заиста тако морало бити?

Наши преци нису били безимени пред временом. Они су месецима давали имена која су осликавала природу, рад и живот српског човека. Ти називи нису били пука конвенција – били су песма о циклусима природе и човековог рада, спона са земљом, сунцем и Богом.

Народни називи месеци

Јануар – Коложег
Назив потиче од обичаја ложења огња како би се победила зима и призвала топлина сунца.

Фебруар – Сечко
Месец када се због хладноће најчешће вршила сеча дрва и припрема зимских залиха.

Март – Дерикожа
Назив симболише време када се животиње клале због несташице хране, али и почетак припреме за пролећну обраду земље.

Април – Лежитрава
Месец када снег уступа место трави, а земља поново позива људе на одмор у њеном наручју.

Мај – Цветањ
Време када природа почиње своју најлепшу симфонију цветања, доносећи живот и радост.

Јун – Трешњар
Месец када сазревају прве плодове, симбол радости и обиља.

Јул – Жетвар
Време жетве, када се земља награђује за сав труд уложен у њу.

Август – Гумник
Месец када се жито преноси на гумно – место где се вршење спајало са игром и заједништвом.

Септембар – Гроздобер
Месец када се бере грожђе и припрема вино, симбол славља и живота.

Октобар – Шумопад
Лишће опада, боје природе прелазе у јесенске нијансе, припремајући нас за зиму.

Новембар – Студен
Месец хладноће, који нас позива на припрему за дуге зимске дане.

Децембар – Коледар
Време обредних процесија, када се наш народ окупљао у обичајима који славе светлост у најмрачнијем добу године.

Зашто је важно да се сетимо?

Коришћењем ових имена, враћамо се себи – својим коренима и вредностима које смо успут заборавили. Ови називи подсећају на везу нашег народа са природом и временом, са обичајима који нису били само део прошлости, већ смисао живота.

Можемо ли данас оживети ову традицију? Можемо ли поново дати име месецима који осликавају нашу суштину? То није само питање културе, већ и питање идентитета. Језик није само средство комуникације – он је чување духа народа.

Позив на размишљање

Време је да се сетимо ко смо и шта смо. Да не будемо странци у свом календару. Да нашој деци оставимо нешто више од датума – оставимо им причу о нама.

Придружите нам се у очувању и враћању онога што је наше! Српско Родољубиво Братство стоји као чувар традиције и идентитета. Заједно можемо вратити српском календару душу.

Leave a Comment

×