Патриотизам и национализам

У ПОЛИТИЧКОМ (као и сваком другом) говору данашњице, постоји огромна збрка појмова. Пошто је већина њих испражњена од свог оригиналног значења, употребљавају се произвољно, ван места које им припада. Мало је израза који су толико деформисани као реч национализам. Користи  се ван свог значења, и то скоро увек у изразито негативном контексту.

Патриотизам потиче од латинске реч патриа (patria), која значи отаџбина. Овај израз се усталио у смислу који означава верност држави у којој се живи.

Нација потиче од латинске речи натио (natio), која означава нешто што је рођено. У основи има исти корен као српска реч народ. Национализам означава љубав према нацији. Може се уопштено поделити на две врсте: онај грађански, који потиче од Француске револуције, који означава верност заједници грађана једне државе; и етнички, који подразумева верност заједници људи истог народног порекла. Значење друге врсте национализма зависи од народа у коме је настао, јер различити народи имају различите процесе етногенезе, који подразумевају различите начине схватања националне припадности.

Однос државе и нације (патриотизма и национализма) на европском континенту се манифестује на два основна начина: у првом је држава од одређених етничких елемената стварала нове народе; у другом је народ у својој борби за опстанак стварао државу. Однос српског народа и државе припада другом случају. И у средњем веку, као и почетком 19. века, Срби су кроз борбу са страним завојевачима стварали државу, као организацију чији је циљ заштита српског народа. Тиме код нас национализам претходи патриотизму, јер он прво гради нацију, која онда ствара своју државу. Тек након стварања државе је могућ настанак патриотизма.

Схватање национализма код Срба је органско. Народ се посматра као проширена породица, а национализам као нека врста проширених рођачких односа. Из тог разлога се до релативно скоро за сународника употребљавао израз „брате Србине“. Држава у том систему има место народне куће. Породица ствара кућу, коју после њеног рушења може обновити. Зато се верност породици увек ставља испред верности кући, јер кућа може бити и страног порекла, или лоше изграђена, па као таква представља опасност за припаднике породице.

У данашње време се изрази национализам и националиста код Срба ретко користе. Озлоглашени су, и изазивају осећај нелагодности, нарочито у круговима који су већој или мањој мери заражени вирусом малограђанштине. Такво је стање  нажалост и у родољубивим покретима. Као замена за националистичко се користи реч патриотско. Будући  да се Србија данас налази у положају колонијалне потлачености, и да држава практично не постоји, те да само борба за национално може да промени то стање, оваква замена израза означава не само потпуну неспособност за сагледавање стварности, него и импотентно бежање од неугодне дужности, у зону привидне безбедности. Стога ће сваки Србин који је веродостојан син своје нације, без икаквог зазора рећи да је националиста.