У последње време сведоци смо све агресивније активности два типа виртуелних ратника који покушавају да обликују јавни дискурс у Србији. Са једне стране, ту су СНС ботови, а са друге – такозвани “национални штабски официри”. Оба типа имају заједнички циљ: деморалисати и дезоријентисати људе који теже промени и правди. Међутим, њихов приступ је различит.
СНС ботови – “унформа без идентитета”
Њихови профили су празни, без фотографија, без личних информација, попут униформисаних војника који не смеју да покажу лице. Њихова стратегија је проста – масовно коментарисање протестних и слободоумних објава са намером да изазову сумњу, подсмех и одврате пажњу од суштине проблема. Коментари су писани уличним жаргоном, без познавања српског језика и правописа, што би требало да створи илузију да их пише “обичан народ”. Међутим, баш тај недостатак аутентичности их одаје.
Национални “посни мајонез” – личе на праве, али без суштине
На први поглед, ови виртуелни “штабски официри” делују као национално освешћени интелектуалци. Њихов језик је софистициран, често користе историјске и литерарне референце, али иза тога не стоји стварна акција. Њихова порука је увек иста: “Боље ништа не радити него учествовати у обојеној револуцији.” Њихов главни задатак је да убију наду и мотивацију код оних који желе промену.
Проблем са овим “националним ратницима” је у томе што су само привид. Они подсећају на посни мајонез – личе на оригинал, али им недостаје јака суштина.
Јаја!
Уместо храбрости и делања, нуде пасивност и парализу. Њихов циљ није борба за националне интересе, већ очување комфора и статус квоа.
Како се одбранити?
Кључ је у препознавању њихових метода. СНС ботове је лако идентификовати и игнорисати. Њихова неаутентичност и неуморна понављања су сами по себи сигнал. Са друге стране, национални “штабски официри” захтевају дубљу анализу. Њихова стратегија је суптилнија, али суштина је иста – деморалисање.
Борба за истину и промену не трпи пасивност. Историја је увек писана рукама оних који су имали храбрости да делују, а не оних који су своје “битке” водили иза тастатуре. У времену када нас са свих страна бомбардују виртуелни ратници, кључно је не изгубити фокус и не дозволити да вас заводе ни ботови, ни “посни мајонез”.
Бирајте дела, не речи. Снага народа је у акцији, а не у пасивном посматрању.
A što ne pominjete strane službe,
desetine naloga vršljaju tviterom?