Док народ протестује, власт не мирује. Док ми бранимо реке, њихова оловка потписује дозволе. Док студентске колоне корачају улицама, Рио Тинто корача ка прикључењу на Електромрежу Србије.
Нису стали. Нити ће стати. Али нећемо ни ми.
Јасно је – ако добију струју, добили су све. Тај потпис значи почетак уништења. Отров у земљи. Смрт у води. Расељена села. Празне куће. И тишина после нас.
Ово више није борба за један крај – ово је борба за Србију.
Колико пута су нас лагали да неће бити копања? Колико пута су се клели да народ одлучује? Сада, док гледамо у протесте, они гледају како да све заврше у тишини. Ако се не подигнемо сада – сутра ће бити касно.
Зато не ћути! Не чекај! Не надај се да ће други урадити оно што ти можеш данас.
Подели вест. Пиши. Причај. Диже се бура коју неће моћи да зауставе. Ако их не зауставимо ми – неће нико.
Или ћемо имати земљу за коју се вреди борити, или ћемо бити прва генерација која није успела да је сачува.
Народе, шта би рекли твоји преци да виде како ћутиш? Шта ће рећи твоја деца ако им оставиш пустош?
Време је – или стајемо, или идемо до краја!