МНОГО се прича о хибридном рату који је усмерен на уништење Српске православне Цркве (СПЦ). Али ретко ко се заиста пита – шта СПЦ заправо представља?
Кроз векове, она је била кључни стуб очувања српске традиције и идентитета. Управо због тога је логично да је на мети оних који желе да затру сваки траг српства. Оно што заиста изненађује, није то што Црква трпи нападе, већ што њени водећи људи често подржавају оне који раде против интереса народа коме служе.
Оно што додатно забрињава је јаз између свештенства и верника. Док народ долази у Цркву тражећи духовну утеху, све више примећује несагласност између проповеди о скромности и понизности и реалности живота свештеника. Ова контрадикција није остала непримећена, и она је један од разлога зашто верници губе поверење у Цркву.
На све то се надовезује и недовољна упућеност јавности у то ко су фанариоти, Цинцари, језуити и масони унутар Цркве. Ово додатно продубљује осећај неповерења и удаљавања од институције која је некада била синоним за снагу и јединство српског народа. Неповерење народа према СПЦ је резултат не само спољашњих притисака, већ и њених унутрашњих противречности које је уздрмавају.