Србин који се труди да остане веран својој традицији, вери и коренима не би требало да велича календарску Нову годину и лик Деда Мраза из неколико разлога:
- Православни идентитет и црквена Нова година
Српски православни народ има свој календар – Јулијански. Према њему, Нова година почиње 14. јануара, и тај дан је у духу молитве и захвалности Богу. Календарска Нова година је уведена са западним утицајем, који често одвлачи народ од суштине вере ка комерцијализованим обичајима. - Деда Мраз као производ секуларизације
Лик Деда Мраза потиче из западне културе и представља искривљење православног Светог Николаја Чудотворца, који је у нашој традицији пример милосрђа и вере. Уместо духовног значаја, Деда Мраз је постао симбол потрошачког друштва и комерцијализације празника.
- Одвајање од православног смисла празника
Новогодишње славље по Грегоријанском календару често одвлачи пажњу од припрема за велики празник Божића. Православни верници би требало да се у том периоду усредсреде на пост, молитву и очишћење душе. - Очување културног наслеђа
Величање страних обичаја попут Деда Мраза и Грегоријанске Нове године доприноси потискивању српског културног и духовног идентитета. Уместо тога, треба славити сопствене празнике, обичаје и симболе, који носе дубљи и аутентични смисао.
- Повратак традицији
Величање туђих празника често је одраз утицаја глобализма који уништава разноликост култура. Србин који слави своје празнике чува идентитет, понос и везу са прецима, који нису прихватали све што је долазило са стране.
Закључак је јасан: уместо слављења туђих обичаја, треба се вратити коренима, прослављати своје празнике са разумевањем њиховог смисла и бити поносни чувар вере и традиције.