Српска власт је одавно престала да представља народ који је изабрао. Неупућеном посматрачу може изгледати да се креће између конзервативне реторике и умереног прагматизма, али суштина је сасвим другачија – прелазак у либерални корпус није идеолошки, већ искључиво интересни. Највећа политичка сила у земљи прихватила је све глобалистичке оквире, од Зелене агенде и дигиталне контроле, до агресивне политике „мера” у доба корона кризе, које су у суштини биле тест за тоталитаризам. Лојалност међународним центрима моћи, а не српском народу, јесте једино доследно што их краси.
Либерална опозиција – нацикомунисти у новом руху
Ако власт делује као дволична слушкиња глобалних интереса, либерална опозиција се профилише као нова елита тоталитарног карактера. Иако се формално залажу за људска права, једнакост и демократију, њихова идеолошка матрица је супротна – ради се о савременим нацикомунистима. Баш као некадашњи комунисти, они би забрањивали и ућуткивали сваку идеју која им не одговара, док истовремено са презиром гледају на сопствени народ, његову културу и традицију. Они не представљају грађанску алтернативу, већ само другу страну исте медаље – тоталитаризам у либералном руху.
НВО сектор – пета колона у сопственој земљи
НВО сектор у Србији одавно није простор за племените идеје, већ фронт за спровођење агенди које долазе из иностранства. Са једне стране, наративи које гурају везани су за разбијање српског националног идентитета – промоција избрисаног историјског сећања, демонизација национализма и гурање комплекса кривице. Са друге стране, они су ударна песница свих глобалистичких пројеката – било да је то „зелена агенда”, некритичко прихватање мигрантске политике или потпуно утапање у бриселску бирократију.
Српски национализам – наслеђе предака, а не удбашка карикатура
На све ове претње, српски народ мора имати свој одговор. Али тај одговор није оно што је постјугословенска УДБ-а сервирала као „национализам” кроз радикале и сличне структуре. Наш национализам није гневна реакција на глобализам, већ освећено разумевање сопственог историјског наслеђа, моралног кода и права на самосталан пут. Он није ни западни, ни источни – он је српски, рођен у Немањићком духу, утемељен у Косовском завету и непоколебљив у свом трајању.
Ако српски народ не схвати да су и власт, и либерална опозиција, и НВО сектор три лица истог антинационалног пројекта, остаћемо заробљени у игри коју нисмо сами изабрали. Време је да изградимо сопствену националну платформу – онакву каква је Србији одувек била потребна.