Крајем 18 века Европкса колонија је отркила острво Јап у западном делу пацифика. Валуту коју су користили тадашњи “Јапијевци” је камен који су клесали са свог острва и користили као новац тј као средство размене. Њихово богатство није долазило од камена већ од великог броја морских краставаца око острва који се у Кини продавао за сребро. У својој експедицији дошли су на идеју да направе камење истих димензија и величина да би упослили народ тог острва да извлачи своје драгоцености из воде. То је резултирало у превеликом оптицају саме тадашње валуте тј камена и довело до инфлације и самим тим губитка смисла тог средства за размену. Морамо признати да су били домишљати у свом плану и да су успели да украду њихово право богатство давајући им камен по камен… Паралела која може да се извуче из ове приче је да ли смо ми свесни нашег богатства или ћемо дозволити да нам за шаку “камења” (тј папира) узимају наше природно богатство Србије или ћемо извући потребан закључак од пострадалих Јапијеваца. Став мора бити јасан.
Копања НЕМА !