БИЛИ су некада ту, будно око, навијачи који су на улицама бранили част и традицију нашег народа. Њихова храброст и одлучност била је синоним за отпор, црвена линија против онога што су сматрали неправдом и наметањем изопачених, страних вредности које су пркосиле нашој традицији.
Разгонили су оне који су покушавали да нам наметну туђе идеале и јуришали на амбасаде, симболички изражавајући свој бес против каубоја који су нам улазили у кућу непозвани.
А сада? Сада ти исти људи, или бар њихови наследници, пишу транспаренте које више нико не узима озбиљно. Пролазе им фирме на тендерима као да су ушли у неку елитну групу која има пречицу до државних пара. Они који су некада горели од патриотизма сада пале једино своје каријере и банковне рачуне.
Да ли је то тај дух борбе који је трансформисан у борбу за тендере? Где су нестали они храбри момци који су улицама крстарили са жељом да заштите своје људе и народ, а не своје интересе?