Само десет дана након званичног разговора Марка Ђурића са министром спољних послова Судана — та земља доноси одлуку да призна лажну „државу Косово“.
Случајност?
Или пораз који се пакује у обланде дипломатског успеха?
Док званичници у Београду тријумфално говоре о повлачењу признања, стварност на терену говори нешто сасвим друго. После сваке „победе“ наших представника — нека нова земља стаје уз такозвано Косово. Док наши амбасадори широм света деле осмехе и декларативну подршку територијалном интегритету Србије, на мапи света све је мање држава које ту подршку стварно потписују.
Ако се и Судан — земља са којом смо имали блиске односе — окреће против нас одмах након сусрета са српским званичником, онда је логично питање:
Ко ту заправо ради за Косово, а ко за Србију?
Ако је ово резултат наше спољне политике, онда није довољно да неко поднесе извештај. Неопходно је да неко поднесе — оставку.
Или ћемо ћутати, гледати како се лаж претвара у стварност, а истина у дипломатску анегдоту?
