Чале нам је недавно подарио правни бисер који би се могао изучавати као пример правног непознавања у уџбеницима, али не права, већ сатире. Следећи логику „најбољег студента Правног факултета икада“ (самозваног, разуме се), Чале нам је објаснио како ће родитељи подносити уставне жалбе против… школа.
Хајде да разјаснимо: уставна жалба се подноси против одлуке или поступања државног органа који је повредио нечије уставно право. Ниједна школа није обуставила рад као институција – то су урадили наставници. Ако баш желимо да играмо по правилима, онда би родитељи евентуално могли тужити директоре школа, али тек након што искористе сва правна средства. Дакле, Чалетова прича нема ни правно, ни логичко утемељење.
Али, то није све. Чале већ унапред зна како ће Уставни суд пресудити. Пророчанске моћи парламентарног председника постају фасцинантне! Да ли то значи да је суд само протоколарно тело које треба да овлаш удари печат на политичке одлуке? Ако јесте, зашто га онда уопште имамо?
И као трећи врхунац апсурда – Чале верује да ће Уставни суд решавати ове жалбе експресном брзином. То је исти онај суд који годинама не може да се изјасни по питањима од виталног државног значаја. Али ето, сада ће одједном све бити решено већ наредне недеље!
Дакле, шта смо добили у само једној Чалетовој реченици?
Најаву правног хаоса у којем се уставне жалбе подносе против погрешних субјеката.
Најаву судских одлука чак и пре него што су жалбе поднете.
Најаву брзог поступања од институције која се иначе креће брзином континенталног леда.
Али ту је највећа иронија – они који свакодневно крше Устав сада се позивају на њега. Јесу ли поднели уставну жалбу против себе? Против потписивања капитулантских споразума? Против предаје државне територије, рудног богатства, извора воде? Против урушавања СПЦ и националне свести?
Наравно да нису. Јер Устав за њих није темељ државе, већ реквизит који се вади по потреби. Али добро, бар је комедија загарантована.
