У земљи која је вековима чувала своју част, сада сведочимо једној новој појави — свему се ставља цена, па чак и људима. Сендвич, дневница од 2000 динара, пет хиљада више у платној коверти, и све вредности, изгледа, падају пред понудом која долази са врха.
Учитељи, који би требало да буду светлост својих ђака, сада ту светлост гасе. Они који су својим рукама обликовали будућност кроз васпитање и знање, окрећу главу од младости која се бори за истину. Какву поруку шаљу? Да је новац важнији од морала? Да је понизност пред неправдом лекција коју треба усвојити?
Навијачи, ти “чувари” боја својих клубова, продају своје песме за неколико црвених новчаница и, уместо да бране част, ударају на младе који желе нешто боље. Коме се заклињу, ако не свом народу?
Стање у којем смо се нашли може се описати једном речју: издаја. Не издаја политике, већ издаја људскости. Какав пример дајемо новим нараштајима? Учимо ли их да се све може продати — част, реч, народ?
И док сендвичи и ситне дневнице купују тишину, поставља се питање: где је граница? Хоће ли се једног дана и савест понудити на распродају? Или ћемо, напокон, устати и доказати да постоји нешто што се не може купити?
Размислимо, јер сутра је ближе него што мислимо.
