Ђе си Србине?!
Морам признати да ме је увек чудило и помало иртирало ово питање као начин поздрављања у свим његовим верзијама – где си, ди си, де си, ђе си… увек сам га сматрао бесмисленим. Све док ми хејви метал група из Црне Горе Гавранови у својој песми Пјеванија прва, која је омаж чувеним литијама, није открила егзистенцијално значење овог питања а које се тиче наше теме:
„Ако нијеси то што јеси Ко си онда,
Што си,
Ђе си?!?“
Питање ђе си заправо је питање човековог идентитета. Ко си и шта си? Као и питање орјентације која је неодвојива од идентитета – шта радиш са својим животом?
На овај начин нам се и белодано открива шта је заправо идентитет? Открива нам да је он егзистенцијално питање за човека. Питање човекове суштине.
Идентитет није култура. Култура извире из идентитета а не обратно.
Идентитет је изнад традиције и обичаја. Идентитет је исто што и Смисао човековог постојања.
Смисао одговара на питања – Ко сам, одакле сам, шта сам, куда идем? Видимо да су једна од ових питања иста као и код идентитета (Ко сам, шта сам?) а да су питања одакле сам и куда идем питање ојентације. Међутим и за орјентацију је потребан субјект – ко се орјентише. Ђе си је актуелност и не тиче се само просторне одреднице већ подазумева и радњу – што чиниш, као и усмеење – ђе си крен’о. А, циљ путовања је важнији од полазишта. Заиста је Џони управу кад пева – „није важно одакле сам све док знадеш куда путујем“. Циљ не оправда али одређује средства па и начин човековог живота. Чувено питање Чернишевског – Шта да се ради? Јесте питање Смисла човековог живота јер рад зависи од циља. Интересанта је ствар и са речју циљ. Читајући Светозара Милетића видимо да су они говорили цељ. Требало би консултовати неког лингвисту али мени се чини да то значи целину. Заиста, циљ даје целину. Можда и најбоља дефиниција брачне заједнице јесте да двоје гледају у истом циљу. Посвећеност неком циљу гради идентитет више него сама природа. Отуда је идентитет пре свега опредељење и подвиг. Он је динамичка категорија, више задата него дата. Најбоље се све ово огледа у Завету који је на Косову, Лазаевим опредљењем постао идентитет васцелог народа. Ово је данас тешто разумљиво. Читав западни свет, којем и ми припадамо се секуларизовао те је такав и поглед на идентитет и начин како се гради његова концепција.
Постоје три типа идентитета. То су:
1. Индивидуалистички;
2. Колективистички,
3. Саборни или симфонијски.
Мислим да су прва два јасна. Индивидуализам је постао владајућа идеологија а поражене су колективистичке концепција. Наравно на Западу, док је Кина типична колективистичко друштво. Међутим, парадоксално је да долази до синтезе индивидулистичко –
колективистичке концепције, тако да индивидуализам служи атомизацији људи а потом се ти „атоми“ уклапају у готове шаблоне мишљења и понашања. Видели смо планетарну практично – показну унифомисања свести у вези са Ковидом 19.
Саборни идентитет почива на симфонији личности и заједнице и на вери у биће заједнице, на томе да заједница има есенцију или боље рећи ентелехију.
И колективистички и саборни идентитет признају постојање неке вертикале изван нас самих – идеје која окупља појединце. Међутим саборност не поништава личност код овог типа суштина је у призиву а у колективном на морању. Разлика је у свесној љубави која се подразумева у концепту сабиорног идентитета. Зато је он симфонија љубави и вредности. Колективистичи идентитет има један образац који морају сви да прихвате што ствара униформност.
Конкретно за наш идентитет је важнији српски дух од неког обрасца, културног или политичког, који реално нисмо никад ни изградили. Зато је за нас почетак у будности у осећању и доживљају српског духа. Када превазиђемо ту ситуацију коју је Његош окарактерисао – „Племе моје сном мртвијем спава“ онда се свесно укључујемо у тај субјективитет народа што је гарант историјског опстанка али и личног развоја.
На Видовдан је опредељење за Царство Небеско Светог Саве и опредељење за вечну заједницу са Христом оваплоћено у бићу српског народа и постало својина сопства свакога од нас. Заветом смо ми присајединили библијској историји и постали смо заједница вишег реда. Сви Срби су једна духовна, заветна фамилија. Зато је Видовдан заветна Крсна слава сваког од нас!