Кажу нам да протестима треба времена, да је “динстање” начин на који се долази до промене. Али проблем није у томе што се режим динста од 15. марта, већ што се динста последњих пет, десет, па и тридесет година. А резултат? Уместо слободе, добили смо парализу, уместо опозиције – карикатуре које су нам сервирали исти они који нас терају да протестујемо без циља и решења.
А где је та опозиција? Да ли је заиста нема јер у Србији нема квалитетних људи који би радили у општем интересу? Или су они који би могли нешто да промене систематски гурнути на маргину, док нам политичку сцену режирају исти играчи са два лица – једним „позиционим“, другим „опозиционим“?
“Опозициони медији” – последња линија одбране система
Највећи кривац за ову парализу су такозвани опозициони медији. Док са једне стране Н1 и Нова С глуме борце за демократију, са друге стране они су кључни фактор у спречавању сваке озбиљне политичке артикулације протеста. Зашто? Јер им не одговара народна опозиција, већ само она коју ће сами поставити.
Ко су они? Н1 је део система који контролише CNN и његов власник Warner Bros Discovery – медијска мрежа блиска америчким структурама моћи, укључујући CIA. Њихов задатак није да народ ослободи, већ да га каналише у безбедне токове. Нова С, с друге стране, под управом Драгана Шолака, нема мање везе са страном агентуром – само му је форма другачија.
А шта рећи за „национални сервис“ – РТС? Они су у директној служби режима који своју власт дугује не народу, већ страним центрима моћи. Од Брисела до Вашингтона, режим балансира између различитих налогодаваца, а РТС служи као гласило које држи народ у магли, спинује, манипулише и усмерава пажњу тамо где треба.
Где је излаз?
Када је бунт контролисан, он постаје сигурносни вентил за систем. Народ добије илузију борбе, али без стварног резултата. Ако студенти заиста желе да ударе тамо где треба, нека прекину да трче пред ноге режимским апаратима и нека престану да глуме револуцију по сценарију CNN-а. Јер слобода се не добија дозволом истих оних који је одузимају.